Da li posjedujemo bilo kakvu moć u borbi za našu privatnost?

Danas je opšte poznato da Gugl i Fejsbuk raspolažu i koriste neograničenu arhivu podataka o nama koju prosleđuju oglašivačima koji su u korak sa svim što radimo, čak i sa lokacijom na kojoj se nalazimo. Sada su i vlastima dostupni svi podaci sa interneta o nama. Kada je u pitanju digitalna privatnost lako se osetimo bespomoćnim. Postavlja se pitanje, da li posedujemo bilo kakvu moć u borbi za našu privatnost?

Mnogi savetuju programe za pamćenje lozinki na sajtovima i društvenim mrežama. Nikako ne pravite iste šifre za različite sajtove, to je najgora stvar koju možete da uradite. Takođe, korišćenje blokatora sadržaja, može biti korisno, jedan od takvih je uBlock Origin. Korisno je i čitanje najskorijih prevara koje su se desile na internetu, a ako ste korisnik Fejsbuka, u opcijama za podešavanje bezbednosti (Privacy Settings page) možete ograničiti dostupnost određenih podataka mreži. Ipak, nema ni jedne toliko savršene ideje, jer svako ima svoj doživljaj “digitalne privatnosti”, prenosi Njujork tajms.

Džejmi Vinterton, jedna od istraživača u oblasti sajber bezbednosti na državnom Univerzitetu u Arizoni, došla je do zaključka da su zabrinutosti različite, neki strahuju za svoje poruke, neki se boje nadzora vlade, a neki se plaše kompanija za praćenje. Beležeći sve ove slučajeve, napravila je listu pravila kojih se možemo pridržavati, da bi bili bezbedni na internetu.

1.Ona kaže da je najpogubniji potez korišćenje Gugla zajedno sa svim ostalim pretraživačima koji su povezani sa njim i Gmail-om. Ali šta koristiti ako ne Gugl? Zamena bi bila DuckDuckGo pretraživač, navodi Džejmi. Jedan od mejlova koji nije povezan sa Guglom je ProtonMail, koji garantuje najvišu bezbednost, ali sa druge strane se naplaćuje za razliku od Gmail-a.

2. Oglašivači vrše veliki pritisak na korisnike interneta, nemoguće ih je izbeći. Oni prate vaša interesovanja preko svakog klika koji ste napravili i nude vam baš ono što vas interesuje, uz veliki rizik da dobijete virus uz njih. Neki su se dosetili da podaci vezani za pol diktiraju većinu reklama koje nas ometaju, dakle korisno rešenje je stavljanje suprotnog pola prilikom prijavljivanja, tako da reklame koje stižu ne ometaju, samim tim što nas ne interesuju.

3. Međutim, kada su u pitanju oglašivači, mnogo veći problem čine programi za praćenje. Bilo šta što pretražujemo može da sadrži jedan ili više ovakvih programa, a da toga nismo svesni. Vinterton preporučuje preuzimanje besplatnog plag-ina Ghostery, koji odmah eleminiše programe za praćenje.

4. Dostupnost našim podacima pružaju i javne vaj-faj mreže. I za njih postoji rešenje, korišćenje besplatnih “sniffer” programa. Oni će vas ograditi od svakog vida ulaska u vaš telefon, laptop… Ali ne mora da vas brine baš sve, podaci sa Vocapa i Eplovog ajmesidža automatski se šifruju pre nego što se i pošalju sa uređaja. Takođe i sajtovi koji počinju sa https://www, imaju visok nivo zaštite i bezbednosti.

5. Najsigurnijim telefonom proglašen je Ajfon, ali ni on nije imun na baš sve što može da naškodi vašoj privatnosti, ali za sada ima najbolji bezbednosni sistem. Epl prodaje svoje proizvode i uzima na taj način naš novac, dok Gugl i Fejsbuk prave novac na račun naših informacija.

6. Još jedan od saveta je da se nikako ne koriste prečice poput “Sign in with Facebook” ili “Sign in with Google”, to je možda samo jedan klik i olakšica, ali i dozvola različitim kompanijama da vas prate preko Fejsbuka.

7. Frenk Abegnel, tinejdžer koji je proučavao bezbednost na internetu i inspiracija filma “Catch me if you can” iz 2002, kaže da nema potrebe da ostavljamo Fejsbuku podatke o mestu i datumu rođenja što radi 98 odsto ljudi. Nikako ne smemo kačiti slike naših dokumenata poput lične karte ili vozačke dozvole. Na ovaj način vrlo lako može doći do zloupotrebe našeg identiteta. On dodaje da i van interneta moramo voditi računa o tome kakve informacije dajemo strancima, kao na primer, koji magazin čitamo, čime se bavimo ili informacije vezane za našu zaradu.

Dodatne sugestije su takođe i da pravimo zasebne mejlove za sve mreže i sajtove koje koristimo. Postoje i posebne aplikacije za zaštitu bankovnih podataka tako da ne ostavljate broj svoje kartice onlajn i sprečite svaku vrstu mogućeg upada na račun koji koristite. Postoji dosta aplikacija koje direktno povezane sa telefonom raspolažu većim brojem vaših informacija nego njihovi sajtovi, pa morate biti pažljiviji kada ih instalirate na svoje uređaje zbog uslova koje zahtevaju od nas.

Izvor: Buka Portal